Saobraćajna nesreća je deo crne hronike saobraćaja. Ova mračna strana učestvovanja u saobraćaju je ipak nešto što se na putevima gotovo svakodnevno dešava. Broj povređenih i nastradalih lica u saobraćaju govori da je potrebno uložiti još dosta napora u prevenciju i edukaciju svih učesnika u saobraćaju.
Saobraćajna nesreća kao najružniji i najnepoželjniji deo vožnje često čini da, ako do nje dođe, potrebne radnje i ponašanja vozača i drugih učesnika u saobraćaju u tom slučaju ostanu nepoznanica.
Da bismo analizirali ovu pojavu potrebno je da se prethodno osvrnemo na neke statističke podatke Agencije za bezbednost saobraćaja.
Saobraćajna nesreća – šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Zakon o bezbednosti saobraćaja definiše ovakav nemili događaj kao:
„Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.“
Ovakva formulacija vodi na zaključak da bez vozila nema nezgode pa se otuda često ovakav događaj automatski povezuje sa odgovornošću vozača, ali ne treba zaboraviti da svi učesnici u saobraćaju moraju da se ponašaju bezbedno i sa odgovarajućim stepenom pažnje.
Napominjemo: Vozači svakako imaju dodatnu odgovornost kada voze jer su oni ti koji upravljaju automobilom kao sa stvari koja može da izazove oštećenja, povrede ili nažalost gubitke života. Takođe vozači su oni učesnici u saobraćaju koji su „licencirani“ (dobili su dozvolu) i stoga bi trebalo da posvete dodatnu pažnju na sve druge učesnike u saobraćaju.
Šta je potrebno da učine vozači kad se desi saobraćajna nesreća?
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima jasno propisuje da vozač koji je učestvovao u saobraćajnoj nesreći u kojoj je neko lice povređeno ili poginulo učini sledeće:
- Zaustavite vozilo, isključite motor i uključite sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao na bezbednom odstojanju i bez odlaganja pozovite policiju i službu hitne pomoći.
- Upozorite sve ostale učesnike u blizini da se sklone sa kolovoza da ne bi bili povređeni i da ne bi uništavali tragove nezgode.
- Obavestite policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije (osim ako mu je neophodna hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do zdravstvene ustanove).
- Ukažite pomoć povređenima u skladu sa znanjima o prvoj pomoći i mogućnostima.
- Preduzmite sve mere zaštite koje možete da se spreči nastajanje novih ili povećavanje nastalih posledica.
- Obezbedite tragove i predmete nezgode, ako se time ne bi ugrožavala bezbednost saobraćaja.
Pročitajte kada i zašto se popunjava Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Saobraćajna nesreća – šta nas ubija najviše?
U periodu od 2011. do 2015. godine dogodile su se 186.413 saobraćajne nezgode u kojima je:
- 204 lica izgubilo život.
- 466 lica je teško povređeno
- 76.098 lica je lakše povređeno
Na osnovu podataka Agencije za bezbednost saobraćaja na putevima u ovih 5 vidova saobraćajnih nezgoda najveći broj ljudi strada ili biva povređen.
- Obaranje ili gaženje pešaka
- Sletanje vozila sa puta
- Sudari iz suprotnih smerova
- Sudari pri vožnji u istom smeru
- Bočni sudari
Najčešće u ovim vidovima saobraćajnih nezgoda učestvuju putnička vozila u naselju.
Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda u posmatranom periodu su:
- Neprilagođena ili nepropisna brzina kretanja vozila
- Uključivanje ili nepropisne radnje vozilom
- Psihofizičko stanje vozača
- Ostali uzroci i okolnosti
- Neustupanje prvenstva prolaza
Pešaci OPREZ!
Pešaci su najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju sa visokom stopom smrtnosti (98% i 96% povređenih). Ovo je i logična posledica ranjivosti pešaka koji direktno telom učestvuju u saobraćaju.
25% poginulih u saobraćajnim nezgodama su pešaci. Tipičan profil ovako stradalog lica je muškarac preko 65 godina starosti. Saobraćajne nesreće u kojima stradaju pešaci se najčešće događaju u jesen i zimu u doba sumraka ili prvog mraka (od 17-19 časova).
Prvi uzročnik ovakvih udesa je neprilagođena brzina kretanja, a odmah za ovim uzrokom je nepropisno postupanje ostalih učesnika u saobraćaju- u najvećem broju samih pešaka.
Napominjemo:
Vozači, potrebno je da obratite posebnu pažnju na pešake kao najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju. Pešaka ima svuda stoga je potrebno da pažljivo posmatrajte ne samo kolovoz već i okolinu. Poseban oprez kada su u pitanju deca i starije osobe koje se nalaze u blizini kolovoza.
Pešaci, kolovoz je mesto koje je potencijalno opasno po život. Krećite se trotoarima, a kolovoz pređite na obeleženom mestu i najkraćim putem i nikada nemojte iznenada stupati na njega.
Pešački prelaz jeste mesto gde imate prvenstvo prolaza, ali nemojte koristiti to prvenstvo po svaku cenu. Vašom povećanom pažnjom prvenstveno čuvate vaše zdravlje i život.
Budi oprezan, čuvaj život.
AMK Novi Beograd vam želi sigurnu vožnju.